Kako Smo Kupili Veći Stan Sa Dvoje Dece I Jednom I Po Platom
Kad sam bila trudna sa Miom, znala sam da moramo da se selimo. Nikola je imao 4 godine i spavao u dnevnoj sobi na razvlačivom kauču. Beba je trebalo da bude u našoj sobi. Garsonjera od 38 kvadrata za četvoro ljudi ne funkcioniše.
Ali znala sam i da nemamo para za veći stan. Barem ne napamet.
Matematika koja je promenila sve
Jednog dana sam sela i izračunala. Naš jednosoban u Voždovcu, kupljen pre 6 godina za 45.000 EUR, sad je vredeo oko 65.000-70.000 EUR. Trosobni u istoj opštini, malo dalje od centra, koštao je 85.000-95.000 EUR.
Razlika: 20.000-25.000 EUR. Kredit za toliko sa našim primanjima je bio moguć. Rata oko 35.000 mesečno. Teško, ali moguće.
Proces koji nas je uplašio
Nikad pre nismo prodavali nekretninu. Nisam znala odakle da počnem. Da li prvo prodajemo pa onda kupujemo? Šta ako prodamo a ne nađemo ništa? Gde ćemo u međuvremenu sa dvoje dece?
Marko je bio za to da sve radimo sami. Ja nisam. Imala sam bebu od 4 meseca i sedmogodišnjaka. Nisam imala kapacitet za razgledanja, pregovaranja i papirologiju.
Angažovali smo agenciju
Na preporuku komšinice, javili smo se Predrag Nekretnine. Bili su jedini koji su nam ponudili da istovremeno vode i prodaju starog i pretragu novog stana. To je za nas bilo presudno jer nismo hteli prazan period između.
Što me je iznenadilo: bili su fer oko cene. Rekli su nam da je naša procena od 75.000 nerealna i da je realan raspon 65.000-68.000. Nije mi bilo drago da čujem, ali su imali podatke o prodajama u našem kraju. Na kraju je prodat za 67.000.
Hronologija
- Februar: prvi razgovor sa agencijom, procena stana
- Mart: oglas, prva razgledanja
- April: ozbiljan kupac, pregovaranje o ceni
- Maj: potpisan predugovor za prodaju
- Maj-Jun: tražimo trosoban, pogledali 8 stanova
- Jun: našli stan, potpisan predugovor za kupovinu
- Jul: notar, primopredaja, selidba
Pet meseci od početka do kraja. Sa bebom od 4-9 meseci. Ne preporučujem nikome taj tajming, ali nekad ne biraš.
Šta bih uradila drugačije
- Počela bih ranije. Čekali smo godinu dana od kad smo znali da treba, do kad smo krenuli.
- Odmah bih angažovala agenciju. Mesec dana sam pokušavala da se sama snađem i samo sam se stresirala.
- Pripremila bih papire unapred. List nepokretnosti, energetski pasoš, potvrda o porezu. Svaki dokument je tražio odlazak na šalter sa bebom u kolicima.
Da li se isplatilo
Apsolutno. Nikola ima svoju sobu. Mia ima svoju sobu. Mi imamo spavaću sobu koja je samo za nas. Kuhinja je veća. Ima balkon.
Rata kredita je teška. Ali stres od premalog prostora bio je teži.
Ako si roditelj sa malom decom i razmišljaš o većem stanu, moj savet je: nemoj čekati savršen trenutak. Savršen trenutak ne postoji. Postoji samo “dovoljno dobar” trenutak.