Šta sa decom preko raspusta bez ekrana

Drugog dana letnjeg raspusta, tačno u 9:40 ujutru, Nikola je stao nasred dnevne sobe, raširio ruke kao da drži govor pred celom Voždovac opštinom i izjavio: „Mama, dosadno mi je, a tek je počelo.“ Iza njega je Mia već vukla tablet ka kauču sa izrazom lica deteta koje zna gde je sakriven keks. Tog trenutka sam shvatila da mi trebaju ozbiljne aktivnosti za decu preko raspusta bez ekrana, jer ako ih nemam unapred, telefon i tablet preuzmu dan umesto mene.

Pišem ti ovo iz rova, ne iz nekog savršenog roditeljskog priručnika. Imam dvoje dece, Nikolu od 7 i Miju od 4 godine, dve potpuno različite energije i dva potpuno različita praga dosade. Ovo što delim je ono što je preživelo stvarnost našeg stana, naše bašte iza zgrade i mojih živaca u podne. Nije Pinterest, nego ono što stvarno popuni sate između doručka i ručka kad napolju peče i kad svi već znaju da je „samo malo tableta“ laž koja traje dva sata.

Brzi pregled, kako rasporediti dan bez ekrana

Ako žuriš jer ti dete već cima rukav, evo suštine. Dan se ne drži jednom velikom aktivnošću, nego sa tri do četiri bloka po 40 minuta, sa pauzom za vodu i užinu između. Pravilo koje je kod nas promenilo sve je da ne čekam da se dosada pojavi, nego ubacim novu aktivnost taman pre nego što stara dosadi, otprilike na svakih sat vremena. Ekran ostaje za posle ručka, kao jasna granica, a ne kao gašenje požara.

Evo kako izgleda ritam koji kod mene najbolje radi:

Ova tabela nije zakon, nego skelet. Neki dan se ceo raspadne jer Mia odluči da je danas dan plakanja bez razloga, ali i tada mi pomaže da imam plan od koga mogu da odstupim, umesto praznog dana koji me uplaši čim otvorim oči.

Jutarnji kreativni blok, dok su još sveži

Najbolje glave moja deca imaju ujutru, pre nego što vrućina i glad pokvare raspoloženje. Zato u prvih sat vremena ubacujem stvari koje traže malo mozga i mnogo prljanja. Kartonske kutije od dostave su kod nas zlato, od jedne velike kutije Nikola napravi „kasu“ za prodavnicu, a Mia uđe unutra i proglasi je kućom. Glina i plastelin drže Miju dugo, oko 30 minuta čistog mira, dok ja stignem da popijem kafu dok je još topla, što se inače dešava jednom mesečno.

Evo šta kod nas stvarno radi ujutru:

• Crtanje po velikom papiru raširenom na podu, bez ivica i bez „nemoj da prelaziš“
• Pravljenje „muzeja“ od stvari iz stana, deca biraju eksponate i prave karte
• Bojenje kamenčića iz dvorišta, pa ih krijemo po bašti za drugu decu
• Pravljenje narukvica od starih dugmadi i kanapa, košta nula dinara
• Slikanje prstima po starom čaršavu, napolju, da nered ostane napolju

Ako ti zatreba još ideja za dane kad baš ne možeš napolje, pisala sam detaljno o tome u tekstu o igrama za decu kod kuće kad pada kiša, pa odande lako pokupiš još par stvari koje ne koštaju ništa.

Fizički blok, da potroše bateriju

Oko deset sati deci treba da se ispucaju, inače ta energija ode u svađu oko toga čija je koja stolica. Mi imamo sreću da iza zgrade ima malo zelenila, pa tu izvodim oba deteta. Lopta, vijača i obična kreda za asfalt su tri stvari koje preživljavaju ceo raspust. Krede kupim na pijaci za oko 200 dinara za celu kutiju, i to nam traje nedeljama, jer Nikola crta „ulice za autiće“ a Mia „skakanje po poljima“, onu igru sa brojevima u kvadratima.

Kad je prevruće za napolje, fizički blok prebacim u stan, ali biram tihe varijante da komšije ne dignu bunu. Igra „pod je lava“ gde se skače sa jastuka na jastuk drži Nikolu bar 20 minuta. „Statua“ gde se ledimo na pljesak Miju nasmeje do suza. Plesanje uz muziku, sa zadatkom da se zaledimo kad stanem pesmu, troši energiju a ne pravi rupu u plafonu komšije ispod.

Mirni blok, kad meni treba pauza

Budimo iskreni, deo razloga zašto pravim ovaj raspored je da i ja predahnem. Posle podneva, kad je toplota najgora, ubacujem mirne aktivnosti koje deca rade sama dok ja sednem pet minuta i ne radim ništa. Slagalice su spas, Nikola voli one od 100 delova, Mia od 24. Sortiranje je još bolje, dam Mii činiju puna dugmadi ili pasulja i tražim da ih razdvoji po boji, i to dete radi sa ozbiljnošću hirurga.

Tri mirne aktivnosti koje kupuju meni vreme:

1. Slagalice, svako svoju, na svom kraju stola
2. Sortiranje dugmadi, perli ili pasulja po boji u kutijice od jaja
3. „Čitanje“ slikovnica, Nikola Mii prepričava priču po slikama

Ovaj blok takođe lepo dođe pred ručak, jer smiri decu i smanji šanse da se za stolom posvađaju oko toga ko je dobio više pomfrita. Ako se baš muče sa jelom, taj problem sam zasebno raščlanila u tekstu o tome kad dete neće da jede, pošto raspust ume da pokvari i apetit i ritam obroka.

Kuhinjski blok, jer deca obožavaju da pomažu

Ovo je otkriće koje bih volela da mi je neko rekao ranije. Deca obožavaju da budu „pomoćnici“ u kuhinji, čak i kad od pomoći nema mnogo koristi. Nikola muti jaja kao da mu od toga zavisi život, Mia „meri“ brašno i prospe pola na pod, ali oboje su zaokupljeni i srećni, a ja istovremeno spremam ručak. Dva posla jednim potezom, što je za roditelja dvoje dece ravno čudu.

Konkretne sitnice koje im poveravam bez straha:

• Pranje voća i povrća u sudoperi, vode bude svuda ali nije strašno
• Mešanje testa, salata, ili nadeva drvenom kašikom
• Slaganje stola, brojanje viljuški i salveta
• Kidanje lista zelene salate rukama, omiljeno Mii

Cena celog ovog raspustnog programa je smešno mala. Krede, plastelin, papir i poneka slikovnica iz biblioteke koja je besplatna, sve to stane u par hiljada dinara za celo leto. Najveći trošak nisu pare, nego strpljenje, a njega obnavljam tom kafom koju ponekad popijem toplu.

Besplatne aktivnosti u Beogradu preko leta

Kad krene panika da raspust guta budžet, podsetim se da pola našeg leta ne košta ništa. Parkovi su prva stanica: nama su najbliže Šumice, a za „veliki izlet“ gradskim prevozom idemo na Adu Ciganliju ili Kalemegdan, gde deca satima jure po travi i broje brodove. Topčiderski park je odličan kad hoćemo hlad, ćebe i piknik od kuće.

Druga stanica je biblioteka. Dečja odeljenja gradskih biblioteka rade i preko leta, imaju slikovnice i čitaonice, a ponekad i radionice za decu. Proveri raspored u svom ogranku, nama se desilo da nabasamo na čitanje priča koje je Miu držalo mirnom ceo sat, što je rekord sezone.

Treća stanica su opštine. Skoro svaka beogradska opština preko leta ima neki besplatan program za decu, od otvorenih sportskih terena do radionica. Ne reklamiraju to uvek glasno, pa vredi pogledati sajt svoje opštine ili pitati u mesnoj zajednici. Ukupna cena svega ovoga: karta za prevoz, flašica vode i užina od kuće.

Nedeljni plan za raspust

Da ne izmišljam program svako jutro u panici, napravila sam skelet nedelje koji se ponavlja. Deci prija što znaju šta ih čeka, a meni što ne moram da budem animator na dnevnoj bazi.

• Ponedeljak: miran dan kod kuće, kreativni blokovi i slagalice, oporavak od vikenda
• Utorak: park ujutru dok nije vrućina, posle ručka ekran po dogovoru
• Sreda: biblioteka ili „muzej“ kod kuće, Nikola bira temu nedelje
• Četvrtak: veliki izlet, Ada, Kalemegdan ili Topčider, užina ide od kuće
• Petak: dan po želji dece, biraju iz naše tri stalne opcije
• Vikend: porodični dan, Marko preuzima bar pola programa

Plan pukne otprilike jednom nedeljno, obično zbog vrućine ili nečije temperature, i tada se sve vrati na blokove iz tabele sa početka teksta. Ali i takav, polomljen, drži nas daleko od onog „dosadno mi je“ u 9:40 ujutru.

Moj savet za kraj

Najvažnija stvar koju sam naučila za ove godine je da plan postoji da bih imala od čega da odstupim, a ne da bih sebe mučila ako dan ne ispadne savršen. Neki dan deca odbiju sve i samo se valjaju po podu i svađaju, i to je u redu, dosada nije neprijatelj, ona je deo detinjstva i ponekad iz nje izađe najbolja igra koju nisam ni smislila. Ono što ekran ne može da im da je osećaj da su nešto sami napravili, isprljali, srušili pa ponovo sklopili.

Ako od celog ovog teksta zapamtiš samo jedno, neka to bude ovo. Pripremi tri ideje uveče, pre spavanja, dok je kuća tiha, i sutra nećeš dočekati ono čuveno „dosadno mi je“ praznih ruku. Raspust sa decom nije takmičenje u savršenstvu, nego u izdržljivosti, a malo plana čini tu izdržljivost mnogo lakšom.