Deca
IDEJE ZA UŽINU ZA ŠKOLU KOJE DECA STVARNO JEDU
Prošlog ponedeljka sam u Nikolinom rancu našla jučerašnji sendvič, smrvljen u ćošku, sa jednim odgrizenim ćoškom i porukom života koju mi je ostavio: “nije mi se jelo”. Tri dana zaredom je donosio užinu netaknutu, a ja sam je tri dana zaredom pravila u 6:50 ujutru, nervozno, dok mu je Mia krala krastavac sa daske. Tada sam odlučila da ozbiljno sednem i smislim ideje za užinu za školu koje moje dvoje dece zaista pojedu, a ne samo koje meni izgledaju zdravo.
KAD DETE NEĆE DA JEDE, ŠTA SAM PROBALA I ŠTA JE UPALILO
Utorak veče, 18:47. Mia sedi za stolom i gleda u tanjir sa ćuftetom i brokolijem. Prekrstila je ruke. Donja usna je isturena na 45 stepeni. Ja sam klekla pored njene stolice i već deset minuta pokušavam raznim taktikama: “vidi kako je slatka ova šargarepa, kao zvezdica” (ne radi), “hajde samo jedan zalogaj” (još jače pucketanje usnama), “mama tužna ako ne jedeš” (Mia se smeje). Dvanaestog zalogaja kasnije, Mia uzima pola kore hleba, jede je suvu i kaže “gotova sam”. Ja obaram glavu na sto i razmišljam da li je stigla noć kad mi neko prestavlja poklon za izgubljenu roditeljicu.
KAKO IZABRATI VRTIĆ ILI ŠKOLU ZA DETE U BEOGRADU
Aprila 2024. Sedim u hodniku vrtića “Bambi” sa Miom u krilu, čekam da me zvovu. Preda mnom su još dve mame. Jedna drži bebu od četiri meseca i papir koji je iscepan na ćoškovima od stiskanja. Druga ima dete koje skače po sedištima. Ja sam četvrta na listi čekanja. Upis je za oktobar iste godine, ali mi je u direktoratu rečeno da nisam garantovano primljena. Mojoj prijateljici je kasnije kazano da je bila 127. na listi čekanja. Za jednu smenu, 45 mesta. Matematika je bila brutalna.
15 IGARA ZA DECU KOD KUĆE KAD NAPOLJU PADA KIŠA
Treći dan kiše. Subota, 10:47. Nikola je već pogledao sve epizode Gloomy i sad leži naopako na kauču. Mia je ispraznila kutiju sa igračkama tri puta i bukvalno mi stoji pred nogama sa onim pogledom koji kaže “mama, sad je tvoj red da smisliš nešto”. Pored mene je šolja kafe koja je već prošla od tople do mlake do hladne. Ovaj post je napisala moja očajnička verzija u 11:03 tog subotnog jutra, između pranja sudova i pokušaja da objasnim Mii da ne može da “pecam” u WC-u.