IDEJE ZA UŽINU ZA ŠKOLU KOJE DECA STVARNO JEDU
Prošlog ponedeljka sam u Nikolinom rancu našla jučerašnji sendvič, smrvljen u ćošku, sa jednim odgrizenim ćoškom i porukom života koju mi je ostavio: “nije mi se jelo”. Tri dana zaredom je donosio užinu netaknutu, a ja sam je tri dana zaredom pravila u 6:50 ujutru, nervozno, dok mu je Mia krala krastavac sa daske. Tada sam odlučila da ozbiljno sednem i smislim ideje za užinu za školu koje moje dvoje dece zaista pojedu, a ne samo koje meni izgledaju zdravo.
JUTARNJA RUTINA SA DECOM PRE ŠKOLE
Sreda, 7:02. Nikola jednom nogom u patici, druga patika nestala kao da ju je neko pojeo. Mia sedi na podu i češlja lutku umesto sebe. Ja stojim sa pola pojedene kifle u ruci i računam koliko sekundi imam pre nego što zakasnimo svi troje. To je bila scena skoro svako jutro dok nisam shvatila da jutarnja rutina sa decom pre škole nije stvar dobre volje, nego stvar sistema koji radi i kad sam neispavana, nervozna i kad mi je kafa zagorela.
KAKO IZGLEDA RADITI OD KUĆE SA DVOJE DECE
Četvrtak, 9:47. Sedim za stolom u spavaćoj sobi sa laptopom. Treba mi da pošaljem izveštaj do 12. Otvorim dokument, napišem prvu rečenicu. Tog momenta, kroz vrata čujem Markov glas “Jovana, gde su Miine pelene za kolica”. Izađem, pokažem, vratim se. Sedam. Napišem drugu rečenicu. Telefon zazvoni: vrtić zove, Mia ima 37.2, trebam da je pokupim. Izveštaj nije gotov. Mia je kod kuće. Dan je poludeo pre 10:30. Ljudi misle da je rad od kuće san. Nema gužve u saobraćaju, radiš u pidžami, stalno si sa decom. Zvuči divno na Instagramu.
KAD DETE NEĆE DA JEDE, ŠTA SAM PROBALA I ŠTA JE UPALILO
Utorak veče, 18:47. Mia sedi za stolom i gleda u tanjir sa ćuftetom i brokolijem. Prekrstila je ruke. Donja usna je isturena na 45 stepeni. Ja sam klekla pored njene stolice i već deset minuta pokušavam raznim taktikama: “vidi kako je slatka ova šargarepa, kao zvezdica” (ne radi), “hajde samo jedan zalogaj” (još jače pucketanje usnama), “mama tužna ako ne jedeš” (Mia se smeje). Dvanaestog zalogaja kasnije, Mia uzima pola kore hleba, jede je suvu i kaže “gotova sam”. Ja obaram glavu na sto i razmišljam da li je stigla noć kad mi neko prestavlja poklon za izgubljenu roditeljicu.
KAKO IZABRATI VRTIĆ ILI ŠKOLU ZA DETE U BEOGRADU
Aprila 2024. Sedim u hodniku vrtića “Bambi” sa Miom u krilu, čekam da me zvovu. Preda mnom su još dve mame. Jedna drži bebu od četiri meseca i papir koji je iscepan na ćoškovima od stiskanja. Druga ima dete koje skače po sedištima. Ja sam četvrta na listi čekanja. Upis je za oktobar iste godine, ali mi je u direktoratu rečeno da nisam garantovano primljena. Mojoj prijateljici je kasnije kazano da je bila 127. na listi čekanja. Za jednu smenu, 45 mesta. Matematika je bila brutalna.
KAKO SMO KUPILI VEĆI STAN SA DVOJE DECE I JEDNOM I PO PLATOM
Februar 2025. Mia ima 4 meseca. Dojim je u krevetu u pola 4 ujutru i gledam u plafon. Nikola spava na razvlačivom kauču u dnevnoj sobi, Marko hrče pored mene, beba se konačno smirila. I ja računam: 38 kvadrata, četvoro ljudi, stan koji nije projektovan za ovo. Znala sam da moramo da se selimo. Ali nisam znala kako. Ovo je priča o tome kako smo u sledećih pet meseci prodali jednosoban, kupili trosoban i preselili se, a da niko ne poludi. Spoiler: neko je svejedno poludio. Ali smo stigli.
15 IGARA ZA DECU KOD KUĆE KAD NAPOLJU PADA KIŠA
Treći dan kiše. Subota, 10:47. Nikola je već pogledao sve epizode Gloomy i sad leži naopako na kauču. Mia je ispraznila kutiju sa igračkama tri puta i bukvalno mi stoji pred nogama sa onim pogledom koji kaže “mama, sad je tvoj red da smisliš nešto”. Pored mene je šolja kafe koja je već prošla od tople do mlake do hladne. Ovaj post je napisala moja očajnička verzija u 11:03 tog subotnog jutra, između pranja sudova i pokušaja da objasnim Mii da ne može da “pecam” u WC-u.
PORODIČNI BUDŽET SA DVOJE DECE, KAKO PREŽIVETI MESEC
Osmog u mesecu. Stojim u Lidlu sa punim kolicima i kalkulatorom u glavi. Nikola traži jogurt sa životinjama (skuplji 40 dinara od običnog). Mia plače jer ne može da uzme lizalicu. Ja gledam u cene i računam: ako uzmem ove obične sirene, a ne one sa dijonskim senfom koje Marko voli, uštedela sam 180 dinara. Posle 35 godina života, pregovaram sama sa sobom oko 180 dinara. I to radim svaku sredu.
KAKO PLANIRATI PORODIČNU NEDELJU BEZ STRESA
Nedelja uveče, 20:15. Ja čistim kuhinju, Marko gleda neku utakmicu, Nikola već spava, Mia je skoro zaspala. Sutra je ponedeljak. Pitam Marka “da li ti sutra ideš u tursku smenu”. On kaže “mislim da da”. Ja kažem “ali Nikola ima engleski u 17h, kako ćeš”. On odgovori “jao, zaboravio sam”. Tri sekunde tišine. Pa ja počnem da računam ko koga može da odveze kad. Za deset minuta sam napravila plan. Za petnaest sam počela da plačem od iscrpljenosti jer sam shvatila da ovo radim svake nedelje, svaki put bez plana, svaki put panično.
KAKO ORGANIZOVATI JUTRO SA DECOM BEZ VIKANJA
Utorak, 6:47. Nikola sedi u pola čarape i pita me gde mu je druga. Mia leži na podu u sobi i viče “neću” na pitanje koje joj nisam ni postavila. Marko prolazi kroz hodnik sa mokrom glavom i pita gde su mu ključevi. Ja gledam u sat. Za 13 minuta treba da budemo u kolima. Ovako je izgledalo svako jutro dok mi jednog oktobarskog utorka nije pukao film i dok nisam sela i napisala sistem na papir. Ne savršen sistem. Sistem koji radi u 8 od 10 jutara. Ostalih dva jutra su i dalje haos, ali haos ima kraj i bar stižemo u školu.